Нове године у неким календарима

Календари у употреби

Зима:

    ИСО: ИСО година почиње седмицом која садржи први четвртак у години, што значи да је први дан увек понедељак у могућем опсегу 29.12.-4.1
Грегоријанска: 1. јануара/сијечња, а такође и дискордијанска, ревидирана јулијанска (Миланковићева), јапанска (од 1873.), корејска (од 1895.)
Јулијанска: 14. јануара/сијечња а такође и берберска (тај календар је варијанта јулијанског)
Кинеска (лунисоларни календар): други млади Месец (астрономски, по кинеској часовној зони) после зимске краткодневице (с врло ретким изузецима), нпр.: 14.2. 2010, 3.2. 2011., 23.1. 2012.

Пролеће:

    Асирска (реконструисани календар): први лунарни месец је у периоду март/април
Будистичка: први лунарни месец је у пролеће
Нанакшахи (Сики): 14. марта/ожујка
Иранска: најчешће 21. марта/ожујка, ређе 20.3., понекад 22.3.
Курдска: пролећна равнодневица, 20. или 21. март/ожуј.
Зороастрички: од 3 варијанте календара, две имају “лутајућу годину” (Кадми и Шеншаи) – година почиње дан раније сваке 4 грегоријанске и то Кадми увек 30 дана пре Шеншаи године (пример: 20.7.2008. одн. 19.8.2008.); Фасли година увек почиње 21. марта
Бахаистичка: увек 21. марта/ожујка
Индијска национална: 22. марта/ожујка, у преступним 21.3.
Хинду традиционална соларна година почиње око 14. априла/травња. Нпр. Бикрам Самбат (непалски соларни): 13. или 14. априла/травња; Бенгалска је 14. априла/травња у Бангладешу одн. 15. на истоку Индије (Западни Бенгал, Асам и Трипура); код лунисоларних први месец може бити Цхаитра (март/април), Асхада (јун/јул), Картика (октобар/новембар)

Лето:

    Јаванска: (соларни циклус Праната Мангса почиње 23. јуна/липња, лунарни је као и исламски)

Јесен:

    Коптска и Етиопска: календар је фиксиран у односу на јулијански од 1. века пне., у 20. и 21. веку нова година је (по грегоријанском) 11. сеп/руј., одн. 12. сеп/руј. пред јулијанску преступну годину; Етиопски календар је варијанта коптског.
Хебрејска (лунисоларни календар): млади Месец (аритметички), угл. најближи јесењој равнодневици (грађанска година), нпр. 19.9. 2009. (5770 АМ), 9.9. 2010. (5771 АМ), 29.9. 2011. (5772 АМ). Верска година почиње пола године раније, око пролећне равнодневице.
Непалски: Непал Самбат (лунисоларни): први лунарни месец је у периоду октобар/новембар

Било које годишње доба:

    Исламска (чисто лунарни календар): сваки 12. млад месец, који може пасти у било које доба соларне године, нпр. (због осматрачког карактера календара, могућа је разлика од једног или два дана): 18.12. 2009. (1431 АХ), 7.12. 2010. (1432 АХ), 26.11. 2011. (1433 АХ).

Архаични календари

    Антички македонски: први месец у октобру или децембру
Астечки: значајна прва појава Плејада пред зору
Атички: 1. младина после дугодневице
Бабилонски: младина најближа прол. равнодневици
Египатски: у односу на соларну годину, дан раније сваке 4 године; идеално у време првог виђења Сиријуса 19. или 20. јула/српња у које време је и Нил почињао изливање
Фирентински: 25.3. (као и у Енглеској) до увођења грегоријанског календара 1582.
Француски рев.: у време званичне употребе: 22. септембра/рујна, пред грегоријанску преступну (+ 1800.): 23.9.
Стара Грчка: разни лунарни календари, типично прва младина после летње дугодневице
Рапа Нуи: младина у августу/коловозу
Римски (предјулијански): од 153. пне. 1. јануар, претходно 15. март и још неки датуми
Рунски: рабош се намешта првог уштапа после краткодневице
Совјетски: 1.1.
Византијски: 1. септембар (јулијански); данас је то црквена нова година (14. септембар)

Предложени календари

Предложени календари углавном задржавају 1. јануар/сијечња као почетак године: то је нпр. случај са Холоценским (који је заправо предлог другачије ере), Међународним фиксним и Светским календаром.

Светски сезонски календар почиње 21. децембра/просинца.

Календари са преступном седмицом имају почетак године који осцилира око 1. јануара/сијечња; нпр. код Паx календара у најширем могућем распону од 18. децембра/просинца до 6. јануара/сијечња.