Посланица поводом 1025. годишњице крштења Русије

Посланица Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1025. годишњице крштења Русије

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Ове године се сећамо значајног датума – 1025. годишњице крштења Русије. У далеком десетом веку Русија је захваљујући труду Светог равноапостолног кнеза Владимира примила хришћанску веру и културу, начинивши духовни и цивилизацијски избор, који је одредио вектор историјског развоја наших народа.

По речима Митрополита кијевског Илариона, „вера благодатна се раширила по целој земљи и дошла је до нашег руског народа… Све земље је Добри Бог наш помиловао и нас није презрео, – пожелео је и спасио нас је и у разумевање Истине довео“.

За протеклих 1025 година било је, како славних, тако и трагичних догађаја. Наши преци су усвајали Христову веру и она је доносила обилат род, али се то дешавало у врло сложеним условима. Многи су покушавали да одврате народе Русије од Православља. То су покушавали освајачи, који су долазили са Запада или Истока, то су желели људи, који су хтели да саграде на земљи „идеално“ друштво без Бога упркос Његовом вечном закону. Али народ, који је примио хришћанску веру више пута је доказиво верност Спаситељу. Успео је да Му се врати и после одступања наметнутог од стране сурових прогонитеља. Упркос њиховој „немоћној дрскости“, срца и душе многих наших сународника обасјани су Христовом истином. Наша је дужност и духовна потреба да чувамо ову истину и да на основу ње градимо лични и друштвени живот.

Треба да научимо лекције из прошлости. И главна од њих је следећа: здање наше цивилизације не може да постоји без јеванђељског темеља на којем је подигнуто. Данас нам многи поново предлажу да градимо живот без Бога. Слобода се понекад тумачи као повођење за било којим жељама, укључујући и оне које му се сугеришу из спољашње средине. Овакво поимање слободе се може проширити до граница кад она почиње да представља опасност и за природна морална осећања и за ближње, и на крају, за саму могућност да човек говори истину и поступа по савести.

Нације које изгубе етику самоограничења и служења Богу, отаџбини и ближњем, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом и опасност од нестанка и жалосну перспективу да своје место уступе другима, духовно јачима. Треба то јасно да схватамо и да не идемо путем који води у погибељ, имајући на уму речи пророка: „Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој“ (Јер. 6, 16).

Савремени свет се суочава с многим невољама: криминалом, тероризмом, порастом броја самоубистава, абортусима и распадом породице, алкохолизмом и наркоманијом, уништавањем природне околине и социјалним неправдама, усамљеношћу и душевним патњама многих људи. Ове незгоде се могу превладати на путу препорода вере у Бога, Који је спреман да дарује опроштај грехова и благодатну помоћ за нови живот и појединцима, и читавим народима. Крштење Русије је животворни источник, који нас и данас напаја и даје нам снагу да градимо живот земаља-наследница историјске Русије, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним везама. Ове вредности и поглед на свет које оне условљавају одразиле су се у култури наших народа, укључујући сликарство, архитектуру, књижевност, образовање, породично и кућно уређење, однос према природи и много тога другог, што формира заједништво јединственог духовног простора наследника Свете Русије.

Четврт века је прошло од почетка препорода Руске Цркве. У току ових година обновљено је и саграђено на десетине хиљада храмова и на стотине манастира, обновљена је и постављена на чврст темељ црквена делатност у многим областима. Пошто је моћан духовни и морални фактор постојања наших народа православна вера је постала наслеђе милиона људи. Са смирењем треба признати да светска историја не познаје тако грандиозан и брз религиозни препород као овај који се десио на просторима Историјске Русије у току последњих 25 година. Узносимо искрено благодарење Богу Који је Господ историје, за милост, коју је показао према нашим народима; срдачно се захваљујемо свима онима који су својим трудом одговорили на благодат Божију која призива и омогућили све ово.

Ипак, још много тога треба учинити, јер Господ од нас очекује нове плодове. И главни од њих треба да постане јединство вере и живота, утврђивање јеванђељске истине у речима и далима наших сународника.

Сећамо се да су се у току историје субине народа, који су духовно рођени у Кијевској крстионици, одвијале различито. У прошлости су живели у јединственој држави која се простирала од Балтичког мора до Црног, од Галиције до Волге. У појединим периодима неки од ових народа су се налазили под туђинском владавином, улазили су у састав других држава. Дуго времена смо заједно живели у великој земљи, а сад – у неколико суверених држава. Међутим, увек је постојало и данас постоји наше духовно јединство, које се чува благодатном силом Божијом и заједништвом моралног идеала, који проповеда и чува Руска Православна Црква.

Народи у којима се укоренила света православна вера, призвани су, како томе поучава преподобни Сергије Радоњешки, да „гледајући на Свету Тројицу, савладавају мрску распру овога света“, служећи као пример братства и међусобне помоћи целом човечанству. Света Русија је жива док је верна избору који је учинио равноапостолни кнез Владимир, док чува своје духовно јединство, док се сећа и молитвено поштује наше заједничке свеце. И ако сачувамо ово јединствено наслеђе и духовно сродство – имамо будућност.

Бог по молитвама светих, који су у Руској земљи заблистали, нека би нам дао да се учврстимо у истини на којој се увек градио, и на којој ће се, верујемо, градити живот наших народа.

Извор: pravoslavie.ru