Црквена нова година

У већини православних цркава, десет од четрнаест, које користе тзв. Нови календар, 1. септембра почиње нова, литургијска година.

Старокалендарске цркве, каква је и српска, почетак године обележавају тек 14. септембра.

У старокалендарским православним црквама, каква је и наша, 14. септембта је почиње нова, литургијска година. У већини других православних цркава почиње 1. септембра. У храмовима се моли Господу да благослови »венац године« – да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.

Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља. Током историје хришћанства није било јединствености у томе од када треба рачунати почетак године. Некада је то био март месец, потом Ускрс.

Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу светога цара Константина, рођеног у Нишу. У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање. Јер, око празника јеврејске Нове године, Исус Христос, ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње.

До времена цара Душана, код нас је било докумената, у којима година почиње марта месеца.

Црква сматра да је Христос рођен 5508. године по стварању света. У означавању једне године значај имају и друге ознаке, њих помињу само врло ретки и прецизни црквени календари. Све се понавља у циклусу од 532 године. Почетак године је заправо почетак индикта, њих има 15. Значајан је и »круг сунца«, њих има 28. »Циклус месеца« се понавља на 19 година. Такође се израчунавају »недељно слово« (вруцје љето), основаније, »кључ границ«, епакта.

Од овог дана у нашем народу почиње сетва, у неким крајевима се носи семе у цркву да се освети. Поједини родови славе тада крсну славу.