Митрополит Иларион на ванредном Синоду бискупа у Риму

Директор Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије одржао је предавање на заседању трећег ванредног Синода Римокатоличке Цркве у Ватикану 16. октобра 2014.

… „Тема породице је данас једна од најзначајнијих. Она је показатељ моралног стања друштва у коме живимо. Ми данас са зебњом посматрамо злоупотребу појмова слободе и толеранције који се користе последњих година како би се обеснажиле основне вредности укорењене у верским традицијама. Све је већа агресивна пропаганда идеје моралног релативизма која се проповеда људима чак и у установи породице, а која је светиња за целокупно човечанство. У читавом низу земаља Европе и Америке, без обзира на многе протесте, долази до одобравања тога што држава подржава бракове истополних лица.

У неким случајевима је право да истополни брачни партнери усвајају децу већ и законски регулисано и проводи се у живот, при чему се дозвољава коришћење технологије „сурогатног материнства“.

Истовремено, традиционалне породице изграђиване на схватању брака као заједнице мушког и женског бивају све слабије. Уместо да се старамо за њихово јачање, све јача је пропаганда тзв. „слободних односа“. Схватање верности узајамног уважавања и одговорности брачних другова замењује се наметањем хедонизма и позивом да се живи за себе.

На децу се више не гледа као на жељени плод узајамне љубави супружника. Уместо тога, шири се ничим неограничено право на абортус, што је довело до легализације уништења милиона људских живота. Међу озбиљним проблемима имамо сирочад чији родитељи су живи, као и напуштену и хендикепирану децу. Схватање моралног релативизма одразило се на многе хришћане који на речима исповедају Христово учење, а фактички не држе га се.

Потврђујући светост брака, заснован на речима самог Спаситеља (уп. Мт. 19, 6; Марко 10,9), Римокатоличка и Православна Црква традиционално стављају одговорност човека према ближњима изнад његових егоистичких интереса. Васпитање о таквој одговорности међу хришћанима – како у породици, друштву и у широј средини – најважнији је задатак Цркве данас. Заштита достојанства човековог и истицања високог значаја љубави, која се остварује у породици, саставни је део јеванђељске поруке коју треба да износимо пред људе.

Новембра 2013. године Одељење спољних црквених односа Московске Патријаршије и Папски савет по питањима породице под руководством надбискупа Винченца Паље одржали су у Риму конференцију на тему „Православни и католици заједно у заштити породице“. У коначном документу истакли смо „своју увереност да ћемо сносити заједничку одговорност како бисмо учинили да брак и породични живот бивају пут у светост хришћанске породице“. Дошло је време да хришћани уједине своје напоре и иступе на заједничком фронту ради племенитог циља заштите породице пред изазовима секуларног света ради очувања будуће цивилизације. То је оно поље на којем наше савезништво бива неопходно.

Дужност нам је да заједно бранимо наше ставове како у оквирима дијалога са законодавном и извршном влашћу својих земаља, тако и на платформама међународних организација какве су Уједињене нације и Савет Европе. Извесно искуство такве сарадње већ имамо – треба се сетити добро познатог случаја „ Лауци против Италије“.

Не треба се просто ограничавати на племените апеле, него и на сваки могући начин издејствовати законодавну заштиту породице. У нашем друштву неопходно је васпостављати свест да је слобода незамислива без одговорности за сопствене поступке.

Православна Црква доследно проповеда идеал једном и за свагда склопљеног брачног савеза. Истовремено, снисходећи немоћи људске природе, у изузетним случајевима Православна Црква допушта ступање у нови црквени брак – у случају распада првог брака. У овоме се наша Црква држи начела „икономије“, будући руковођена љубављу према грешнику кога не жели лишити средстава спасења. У данашњем свету, у којем строго придржавање црквених прописа бива све ређе, пракса икономије, која постоји у Православљу вековима, може постати драгоцено искуство за решавање пастирских проблема породице.

Православна Црква је прикупила богато искуство пастирског старања о породици. У њој је свагда постојала установа ожењеног свештенства. Свештеничке породице су, по правилу, често многочадне и њихова деца се васпитавају у духу хришћанског благочешћа и верности црквеном учењу. Свештеник, имајући и сам искуство породичног живота и васпитања деце, може боље схватити проблеме породичних односа и својим духовним чедима указивати неопходну пастирску помоћ. Сматрам да би било корисно имати на уму ово искуство које постоји и у католичким Црквама источног обреда.

….

Извор: Московска Патријаршија (превео Радомир Ракић)